Kako je došlo do toga da 2010. godine Apple preuzme jednu od vodećih pozicija na tržištu mobilnih telefona koje je godinama držala Nokia?
Činilo se da Nokia ima sve aktuelne modele telefona, nepobedivu reputaciju za stvaranje kvalitetnih proizvoda i lojalnu korisničku bazu. Onda je u igru ušao Apple i sve se zauvek promenilo.
Nokia je mogla prva na svetu da kreira mobilni telefon sa ekranom osetljivim na dodir ali su to tadašnji direktori odbili, jer je takav način kontrole uređaja bilo izvan sigurnih okvira, kojima su oni težili – pouzdani telefoni zasnovani na reputaciji prethodnih modela, sa vrlo malo inovacija. Dakle, ne želeći da se prilagodi promenama na tržištu, Nokia je izgubila svoje mesto na tržištu.
U savremenoj svetskoj privredi neophodno je da se uči brže od konkurenata. Uspešne organizacije postaju one koje konstantno uče i novo znanje ugrađuju u poslovne procese, rutine i strukture tako da ga mogu koristiti u cilju bržeg razvoja poslovanja, smanjenja troškova i povećanja efikasnosti.
Kada je reč o kompanijama koje se bave pretraživačima, mnoge su dolazile i nestajale ali je Google ostao i napredovao iz dana u dan. Razlog zašto je Google jedna od najvrednijih svetskih kompanija leži u tome što zaposleni u njoj konstantno inoviraju.
Nauče. Rastu. Inoviraju.
Ovakve aktivnosti određuju kompaniju koja diktira tržišne trendove, čiji je glavni zadatak stalna inovacija. Ona omogućava kompanijama da budu korak ispred želja publike.
Kako bi išle u susret promenama koje se događaju vrtoglavom brzinom, uspešne kompanije stvaraju i neguju „kulturu učenja“ među zaposlenima.
Članovi tima koji neprekidno uče vešti su u kreiranju, sticanju i prenošenju znanja. Što je još značajnije, sposobni su da brzo primene stečeno znanje i nove ideje.
Sledeći neke od primera najbolje prakse svaka firma može kreirati kulturu učenja koja utiče na povećanje zadovoljstva kupaca, produktivnosti i profita.
Kreiranje mogućnosti za kontinuirano učenje
Okruženje koje pruža podršku učenju omogućava vreme za edukaciju zaposlenih, podstiče promišljanje i kritičku analizu završenih radnih procesa.
Izvršni direktor AT&T Randall Stephenson rekao je da znanje zaposlenih koji ne provode najmanje 5 do 10 sati nedeljno učeći i razvijajući nove veštine, zastareva usled novih dostignuća tehnologije.
Učenje iz sopstvenog iskustva
U nekim vodećim kompanijama menadžeri su obavezni da periodično analiziraju iskustva sa prethodnih projekata.
Razlog ovakve prakse leži i u istraživanju novih proizvoda kojim su se bavili IT stručnjaci i naučni istraživači David Gifford and Alfred Spector. Ovo istraživanje govori da je znanje stečeno na osnovu neuspeha od presudne važnosti za postizanje kasnijih uspeha.
Ovi naučnici istraživali su uspeh serija računara 360 kompanije IBM, jedne od najpopularnijih i najprofitabilnijih serija ikada. Slavna serija je zabeležila zavidan rezultat, jer se temeljila na usavršavanju tehnologije i mana prethodne serije računara Stretch, koja je zabeležila veliki neuspeh. U ovom slučaju učenje se odigralo na osnovu prethodnog iskustva, a ne pažljivim planiranjem.
Učenje iz iskustava i najboljih praksi drugih kompanija
Ponekad najmoćniji uvidi dolaze iz učenja izvan neposrednog okruženja jer otvaraju potpuno nove perspektive. Menadžeri znaju da čak i kompanije iz potpuno različitih sfera poslovanja mogu biti inspirativni izvori ideja koji ubrzavaju kreativno razmišljanje.
Učenje se događa kada ljudi postanu svesni suprotnih ideja uvažavajući međusobne razlike. Prepoznavanje vrednosti uspešnih metoda konkurencije podstiče sveže ideje u timu.
Eksperimentisanje i testiranje novih mogućnosti
Nove mogućnosti koje proširuju horizonte poslovanja glavni su razlog zašto uspešne firme ohrabruju zaposlene na istraživanje i testiranje novih pristupa i znanja. U firmama gde se neguje operativna raznovrsnost, članovi timova vrednuju različite metode, procedure i cene međusobnu raznolikost.
Podsticanje saradnje i timskog učenja
Implementacija ovog koraka podrazumeva da članovi tima zajednički rešavaju probleme i primenjuju rešenja. Učenje se javlja kroz interakciju članova koji razmenjuju znanja, iskustva i stavove. Timsko učenje omogućava svim članovima da vide širu sliku izvan individualnih perspektiva. Dijalog i diskusija su dve ključne metode timskog učenja
Sistemsko razmišljanje
Suština ovog koraka jeste sposobnost zaposlenih da shvate sve radne procese kao celinu, gde svaki član tima razume način na koji njegov posao utiče na ukupan rezultat celog tima. Sagledavanjem čitave situacije u čijem kreiranju i sami učestvuju, zaposleni imaju mogućnost da određene izazove savladaju primenom prethodno navedenih koraka.
Zaključak
Sa sve jačom konkurencijom, napretkom tehnologije i promenom preferencija kupaca, više nego ikad pre je važno da firme neguju kulturu učenja.
Osim što omogućava zaposlenima sticanje i prenos neophodnih znanja i veština, kreiranje i negovanje kulture učenja je jedini održiv sistem poslovanja u savremenom svetu.
Ukoliko želite da saznate kojih 10 veština uspešni menadžeri projekata stalno usavršavaju, kliknite ovde.
