Mnogi zaposleni osim što nisu proveli prolećne praznike na uobičajen način, ove godine ni letnji godišnji odmor nisu iskoristili kako su želeli.
Svakako da je ova situacija izuzetak u odnosu na prethodne godine pa je samim tim i povratak u kancelariju nakon odmora ovog puta za neke bio posebno stresan čin.
Vlasnici biznisa u periodu godišnjih odmora pristaju na kompromise što često rezultira dužom listom neobavljenih zadataka koja u mnogima izaziva stres. Stoga je uobičajeno da se u ovo doba godine pokreće tendencija odugovlačenja radnih zadataka. U ovom tekstu smo se pozabavili mogućim rešenjima za taj izazov.
Orijentisanost na zadatke ili odnose u timu
Prema akademskim istraživanjima Forsyth Instituta izvršena je tradicionalna podela lidera u dve osnovne grupe prema ponašanju – zavisno od toga da li su orijentisani na zadatke ili na međuljudske odnose. Najefikasniji lideri neprestano uspostavljaju ravnotežu između ove dve orijentacije.
Ponašanje usmereno na zadatke karakteristično je za one lidere koji stvaraju snažnu viziju i ocrtavaju metrike potrebne za realizaciju ciljeva.
Druga grupa lidera podstiče saradnju i na taj način osnažuje tim da dođe do rešenja. Ovi pristupi se uzajamno nadopunjuju i ne isključuju se.
Uticaj strpljenja na različite vrste ponašanja lidera
U nedavnom ispitivanju nakon zaključavanja usled pandemije izazvane Covidom -19, učestvovalo je 578 američkih profesionalnih radnika iz širokog spektra industrija, prosečne starosti 39 godina. Više od polovine ispitanika bilo je na liderskim i menadžerskim pozicijama.
Ispitivanje je imalo za cilj da utvrdi uticaj strpljenja lidera na kreativnost, produktivnost i saradnju tima. Rezultati su otkrili da je strpljenje imalo snažan uticaj kad su ga vođe timova pokazivale, a izveštaji pokazuju da su se kreativnost i saradnja tada povećali u proseku za 16%, a produktivnost za 13%.
Liderima orijentisanim na zadatke potrebno je strpljenje kada objašnjavaju svoju viziju ljudima koji je mogu ili ne moraju odmah shvatiti, ili sumnjaju u održivost same vizije.
Pripadnicima druge grupe lidera potrebno je strpljenje prilikom problema u timskoj komunikaciji.
Da bi se rešenja za nove izazove primenila u praksi, potrebno je vreme. Međutim, čak i lideri sa visokim potencijalom, nekad nemaju strpljenja, žele brze reakcije i jedva čekaju da strategije zažive.
Kako lideri mogu pojačati svoje strpljenje?
Ako želite da izgradite svoje strpljenje, morate prepoznati situacije u kojima biste ga mogli testirati. Ako znate da dolazi izazov, povećajte svoje napore da ostanete mirni i i staloženi. Dobar način za upravljanje pritiskom koji nastaje usled kratkih rokova je preoblikovanje načina na koji doživljavate vreme.
Sledeće tri metode vam mogu pomoći u tome.
Redefinišite značenje brzine
Specijalne snage američke mornarice imaju jednu poznatu izreku „Sporo znači glatko, a glatko brzo“. Ovi timovi specijalnih snaga izuzetno su metodični i strpljivi u planiranju i izvršavanju svojih vremenski kritičnih misija.
Tokom 60 godina delovanja u kriznim situacijama naučili su da laganim tempom smanjuju broj grešaka i ponavljanje istih, što na kraju ubrzava misiju.
Ukratko, lideri ne bi trebalo da mešaju operativnu brzinu odnosno brzo kretanje sa strateškom brzinom, vremenom potrebnim za postizanje vrednosti. To znači da lideri moraju od samog početka jasno da definišu šta znači pružanje vrednosti.
Izolujte svoje kompleksne zadatke od onih manjih
Kako biste postigli željenu efikasnost i produktivnost podelite sve zadatke u dve liste. Napravite jednu listu sa glavnim, zahtevnim zadacima i drugu listu sa zadacima za koje je potrebno deset minuta ili manje.
Prednost ove druge liste je u tome što uklanja dugotrajan i frustrirajući postupak odlučivanja šta obaviti kada imate samo nekoliko minuta vremena. Dok to shvatite, vaših deset minuta nestane što često povećava stres.
Dajte prioritet spisku sa kompleksijim zadacima svakog dana, a zatim obavljajte zadatke za koje vam je potrebno manje vremena. To će zadržati stres i smanjiti rizik od odgađanja.
Kontrolišite dnevni raspored u potpunosti
Razlika u upravljanju vremenom i energijom je što nikada ne možemo proizvesti dodatno vreme, ali možemo stvoriti dodatnu energiju.
Jedna od definicija liderstva kaže da je u pitanju usmeravanje energije ljudi kako bi kreirali promenu koja će napraviti razliku i doneti rezultate. Prva osoba koju lider treba da predvodi je upravo on sam. U tome pomažu dva pravila kada je upravljanje energijom u pitanju.
1. Neke zadatke u odnosu na druge prirodno obavljamo bolje u određeno doba dana i u određenom periodu.
Neki ljudi su kreativniji rano ujutru, drugi svoj nalet energije dobijaju uveče. Isto važi za početak i kraj nedelje.Postoje ljudi koji su više motivisani kratkim rokovima i tada daju svoje najbolje rezultate dok drugi isporučuju kvalitetne rezultate samo ukoliko zadatke obave dosta pre samog roka.
Zato lideri prvo ulože trud da otkriju kada je idealno vreme za određene zadatke. Zatim kreiraju još podela svojih zadataka zavisno da li se radi o kreativnim zadacima, o donošenju odluka ili jednostavnoj listi dnevnih obaveza koje treba da obave.
2. Različiti zadaci zahtevaju različitu količinu energije i vremena.
Određene zadatke je lakše obaviti u odnosu na druge, pa i posle 10 sati rada stvari koje vas ispunjavaju možete se osećati sveže i poletno. Takođe postoje i oni zadaci koji jako brzo iscrpe energiju.
Na liderima je da spoznaju na koje zadatke se troše više a na koje manje i kada ih obavljaju najbolje. Na ovaj način oni eksperimentišu kako bi stvorili optimalno okruženje i ritam radi postizanja maksimalne produktivnosti a samim tim i unutrašnjeg ispunjenja i zadovoljstva.
Zadatke koji ih previše iscrpljuju znaju kome treba da delegiraju, eliminišu ih ili ih automatizuju.
Zaključak
Strpljenje je ključan faktor za efikasno vođenje biznisa posebno tokom kriznih perioda jer utiče na porast kreativnosti, produktivnosti i bolju saradnju u timu. Strpljenje se može pojačati uz promenu doživljaja vremena, uz kontrolu dnevnog rasporeda i pravilnu podelu zadataka.
U izazovnim okolnostima kada se suočavaju sa frustracijama, a pola tima je na godišnjem odmoru, lideri znaju kako da zadrže prisebnost. Jedino tako mogu održati ostale članove tima staloženim i postići željene rezultate u poslednjem kvartalu godine.
Ukoliko vas zanima kako da posle dužeg odmora ponovo obavljate svoje radne obaveze sa što manje stresa preporučujemo vam da pročitate 5 stvari koje uspešni ljudi rade kada se vrate sa godišnjeg odmora.
