Radno vreme od 30h nedeljno – Za i protiv

Da li možete da zamislite da Vaša radna nedelja traje čitavih 30 časova?

Prema Zakonu o radu, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drugačije određeno. 

Ali u nekim slučajevima, puno radno vreme može biti i kraće od 40 časova nedeljno.

Naime, rad od kuće ili na daljinu je do samo pre dve godine bio potpuno nezamisliv, a sada postaje sve učestaliji i deo je uobičajene radne prakse.

Takođe, inicijativa da se radna nedelja skrati je počela da ima sve više smisla, pošto se na mnogim primerima pokazalo da se zadaci mogu izvršiti veoma uspešno i za manji broj radnih sati.

Zbog toga se danas bavimo ovom temom i u nastavku teksta ćemo pisati o tome koje su to prednosti i mane radnog vremena od 30h nedeljno. 

Zašto radna nedelja treba da bude kraća?

Pandemija Covid 19 je imala velik uticaj i u ovoj oblasti. Tek kada smo se našli u takvoj situaciji počeli smo da više pridajemo značaj pravim životnim vrednostima. 

Teme kao što su savremeno radno vreme, ravnoteža između posla i života, mentalno zdravlje i fleksibilnost radnika, su postale izraženije nego ikada pre. 

Istraživanja su pokazala da radni model sa smanjenim brojem radnih sati može da pomogne da se reše mnoge aktuelne negativne pojave na poslu, čineći zaposlene produktivnijim i zadovoljnijim.

Glavni razlog zašto radna nedelja treba da bude kraća je podsticanje motivacije i produktivnosti zaposlenih, a pored toga ih učiniti srećnim i zdravijim. 

Cilj je da se zaposleni osećaju rasterećenjije, ali i da u njima probudite veću motivaciju i svest da se potrude da za kraći vremenski period izvrše što više radnih zadataka. 

Na osnovu prethodnih činjenica, možemo zaključiti da radno vreme od 30h utiče na:

• veću produktivnost
• rast motivacije
• zadovoljstvo zaposlenih
• mentalno zdravlje i fleksibilnost radnika
• više odrađenih radnih zadataka za manje vremena

Rast produktivnosti

Jedna od najvećih prednosti smanjenog broja radnih sati u nedelji je ta što ljude čini boljim radnicima. 

Istraživanja su pokazala da ljudi kad rade manji broj sati urade više posla, nego kad je u pitanju višečasovni rad. 

Zaposleni će biti manje efikasni zato što nije moguće održati isti nivo energije kod radnika vezanih osam sati. 

Produktivnost kod zaposlenih drastično počne da opada posle 50 sati nedeljno, ali neki stručnjaci smatraju da se pad produktivnosti može uočiti i posle 35 sati rada. 

Prednosti radne nedelje od 4 dana

Veoma često se dešava da radnici kalkulišu sa svojim radnim zadacima.

Oni to rade tako što ih rasporede na pet dana, a ponekad nema realne potrebe za tim, već se mogu rešiti i u kraćem vremenskom periodu. 

Takođe se dešava i da radno vreme koriste za druge aktivnosti koje nisu u opisu posla, kako bi samo ispoštovali formu i popunili dan proveden na poslu.

Zbog toga su neke države, kao što su Španija, Novi Zeland, Japan, Danska i Island, počele da praktikuju i uvode kraće radne nedelje. 

Nakon sprovedenog testiranja, radnici su izjavili da osećaju da su manje pod stresom, da su manje izloženi riziku, a više motivisani i produktivni. 

Pored toga, imaju više slobodnog vremena za odmor i aktivnosti van radnog mesta, što utiče na njihovo povećano zadovoljstvo. 

Vrste četvorodnevne radne nedelje

Radna nedelja od četiri dana ne mora uvek da bude skraćena. 

Kada zaposleni rade četiri dana ali po 10 sati dnevno, to se naziva komprimovana radna nedelja, i ona sa sobom nosi veći rizik od grešaka i povreda.

U drugom slučaju radi se o skraćenoj radnoj nedelji kada zaposleni rade četiri dana po 8 sati dnevno. Cilj je da zaposleni imaju slobodna tri dana nedeljno za svoje privatne aktivnosti. 

Postoje i varijante kada svi u kompaniji mogu da uzmu isti slobodan dan, ili mogu da odaberu strukturu koja im najviše odgovara, kao na primer da uzmu dva poslepodneva slobodno.

Loše strane radne nedelje od četiri dana

Glavni nedostatak modela radne nedelje od četiri dana je taj što ti dani ne moraju nužno biti period od ponedeljka do četvrtka. 

Ponekad se javljaju rokovi koji se moraju ispoštovati i u nekim trenucima radnici svoje slobodne dane će morati da koriste na posao ili da ostaju prekovremeno. 

Pored toga, u zavisnosti od delatnosti, ali i od radne pozicije, neki zaposleni uvek moraju biti dostupni u hitnim slučajevima, pa slobodnim danima nikada ne mogu da budu 100% opušteni. 

Zaključak

Sve veći broj kompanija testira skraćeno radno vreme i analizira postignute rezultate.

Ovaj model Vam može doneti veću produktivnost, višu stopu zaposlenosti, kao i bolje odrađene poslovne zadatke. 

Naravno ne može se primeniti u svim delatnostima, jer je za rad sa na primer klijentima neophodno da im budete dostupni kako bi mogli da dođu do Vaše usluge ili proizvoda.

Prema istraživanjima, pozitivna strana ovog modela je ta da je u većini kancelarija produktivnost ili ostala ista ili se čak popravila.

Sa druge strane, ono što takođe može povećati produktivnost Vašeg tima jeste njihovo radno okruženje. 

Ukoliko želite da saznate na koji način Vam kompanija Desk&More može pomoći da povećate produktivnost, motivišete zaposlene i pružite im savršeno radno okruženje, kontaktirajte nas.