Određen broj ljudi u svetu biznisa je sklon razmišljanju da preduzetnici ne treba da imaju plan B jer moraju uložiti 100% sebe u samo jedan projekat. Smatra se i da samo razmišljanje o nekom rezervnom planu smanjuje šanse za uspeh, jer odvlači fokus na drugu stranu. To je i dokazano u jednom skorašnjem istraživanju.
Naučnici sa Univerziteta u Visconsinu i Vartonu sproveli su niz eksperimenata u kojima su ispitanici obavljali zadatke pod dva uslova. Jednoj grupi je rečeno da jednostavno izvrši zadatak, dok je druga grupa zamoljena da pre nego što počne sa izvršavanjem razmisli šta bi preduzeli ukoliko ne uspeju u rešavanju zadatka.
Ispitanici koji su razmišljali o svom planu B, bili su manje uspešni u zadatku, u svakom od eksperimenata, pa su istraživači zaključili da izrada rezervnog plana može imati štetan uticaj na ostvarenje cilja.
Da li je ova tvrdnja zaista dovoljna da plan B ne bi postojao?
Razmatranje više kanala, opcija ili načina u plasiranju proizvoda ili usluga zapravo zvuči kao proširivanje biznisa, umesto kao plan za potpuno drugačiji pristup poslovanju, kako se često misli. Plan B nije alternativa primarnom biznisu, već njegov dodatak ili proširenje. To je i širenje postojećeg načina razmišljanja, primenljivog kroz niz specifičnih operacija i resursa.
Retki su vlasnici biznisa koji se bavom planom B dok im postojeći biznis funkcioniše.
Koliko je kompanija spremna da se brzo adaptira na promene, tom brzinom će se određeni biznis razvijati u nepredvidivim, kriznim uslovima. Iako se čini da je u ovakvim situacijama najvažnija sama ideja, ona zapravo nije nešto što donosi profit – već njena implementacija u realnosti.
Plan B se još naziva i zaokretom. Ukoliko se razvija osnovna ideja za pokretanje dodatnog plana, poželjno je raditi i na nekoliko eksperimentalnih strategija i izvršnih pristupa plana B.
Postoji dosta anegdota o tome kako je zaokret od osnovnog modela poslovanja učinio neke startup-e izuzetno uspešnim. Uz jednoj takvoj promeni modela, nastala je i društvena mreža Twitter. Prvobitno nastala kao platforma Odeo, zasnivala se na podkastima. Kad je Apple pokrenuo iTunes podkast, Odeo se nije mogao takmičiti sa ovako jakom konkurencijom. Zato su osnivači Odea, Evan Williams i Biz Stone sklopili partnerstvo sa jednim od zaposlenih iz Odea, Jack-om Dorsey, kako bi stvorili Twitter od nule.
Dakle, kako bi odgovorili konkurenciji, osnivači Twittera su napravili potpuni zaokret od originalnog modela poslovanja.
Još jedan primer ovog tipa vezan za društvene mreže, tiče se Facebook-a i YouTube-a, koji su nastali kao sajtovi za upoznavanje. Kada su njihovi osnivači shvatili da je ovo tržište prezasićeno, preusmerili su se na mnogo originalnije ideje koje su im donele planetarnu slavu i uspeh.
Dobar plan B se najčešće temelji na povratnim informacijama kupaca
Savremeni biznisi kako bi ostvarili veći uspeh raspolažu sa više od dva ili tri plana koji su utemeljeni na javnom mnjenju nekoliko ciljnih grupa. Kada menadžment tim pokušava da reši izazov gde sva potencijalna rešenja odstupaju od osnovnog plana A, tim se može okrenuti implementaciji nekog od rezervnih planova.
Zaključak
Na kraju, planiranje više alternativnih ishoda može biti od kritične važnosti za opstanak biznisa kada se originalni plan ne može realizovati. Dodatni planovi pomažu u pripremi rezervnih resursa, alternativnih partnerstava i postavljanju internih očekivanja tima u nepredvidivim okolnostima.
Kreiranje stabla potencijalnih mogućnosti, uz analizu svake faze, njenih prednosti i nedostatka, pre nego što se svaka faza uopšte i dogodi, jedan je od vodećih modela procene kvaliteta rezervnih planova.
Kako bismo vam pomogli da sagledate prednosti fokusa na samo jedan projekat ili rada na više projekata istovremeno i posedovanje plana B, pripremili smo uporednu tabelu svih ključnih elemenata biznisa, posmatranih kroz prizmu plana A i plana B.
Preuzmite uporednu tabelu klikom ovde.
