Iza svakog uspešnog biznisa vrlo je verovatno da ćete pronaći lidera koji je usavršio sposobnost empatije.
Iskusni preduzetnici znaju da uspeh ne može doći ukoliko se jedino vodi računa o finansijama.
Zato lideri svoju pažnju usmeravaju na razumevanje načina na koji klijenti i zaposleni vide samo poslovanje, jer to može doprineti stvaranju bolje strategije. Zaposleni su ti koji kontaktiraju sa klijentima, pa je od izuzetnog značaja odgovoriti sa punim razumevanjem na njihove zahteve.
Svetski priznati lideri odaju zahvalnost putem nagrada, usavršavanja i razvoja zaposlenih čime šalju poruku da firma brine o njima. Logičan sled stvaranje pozitivne radne atmosfere jesu rezultati koji vodi ka dugoročnom poslovnom uspehu.
Snaga empatije u biznisu ogleda se u razumevanju klijenata, njihovih potreba, strahova, želja, bolnih tačaka, pa čak i onoga što ih održava noću budnim. Ukoliko jedan prodajni tim razume svog kupca, onda oni lako mogu objasniti potencijalnom kupcu na koji način određene usluge ili prozvodi mogu poboljšati njegov život.
I ono što je još važnije od povećanja prodaje jeste što se ovakvim pristupom gradi lojalnost kod kupaca i povećava broj preporuka. Kako bi firme imale verne klijente i kvalietan timski rad, na menadžerima je odgovornost stvaranja kulture empatije u čitavoj organizaciji firme.
U pitanju je kompleksna sposobnost koja se sastoji iz tri dela:
- Kognitivna empatija – kapacitet razumevanja perspektive ili mentalno stanje drugog.
- Emotivna empatija – odgovarajuća reakcija na emocije drugih ljudi.
- Somatska empatija – razumevanje tuđeg bola i pružanje pomoći.
Empatija je direktno povezana sa ubrzanom produktivnošću i inovacijama
Brojne studije su pokazale korelaciju između zaposlenih koji poseduju izražene empatijske sposobnostima sa produktivnošću i inovativnošću.
To se odražava na povećanje efikasnosti, jer inovativne ideje zaposlenih utiču na povećanje broja rešenja koje kompanija nudi putem svojih usluga ili proizvoda. Stoga tim lideri teže da zaposle ljude sa razvijenim „mekim veštinama“, jer se te veštine ne mogu usavršiti tokom kratkog treninga za određenu radnu poziciju, a izrazito su odražavaju na diferencijaciju i uspeh biznisa na tržištu.
Projekat Aristotel, čije rezultate je Gugl objavio 2017.godine, pokazao je da su najvažnije nove ideje kompanija nastale iz B-timova koje čine zaposleni sa širokim rasponom mekih veština uključujući: jednakost, velikodušnost, znatiželju prema tuđim idejama, empatiju i emocionalnu inteligenciju.
Ovi timovi nisu uvek imali vrhunske stručnjake, ali kada su se članovi osećali ohrabreni prilikom izlaganja na sastancima, znajući da ih pomno slušaju lideri i top menadžeri, rađale su se sjajne ideje.
Veća konkurentska prednost i tržišna vrednost
Kompanije koje ostvaruju veliki uspeh i čiji zaposleni imaju najbolje performanse, ujedno su na vrhu liste po pitanju empatije. To bi se u početku moglo činiti iznenađujućim u aktuelnoj globalnoj kapitalističkoj ekonomiji. Međutim, statistika pokazuje da je empatija danas važnija za poslovni uspeh nego ikad pre.
Šta kažu rezultati istraživanja empatije?
Podaci istraživanja pokazuju da su kompanije koje neguju kulturu empatije među zaposlenima privlačne visoko obrazovanom i proaktivnom kadru. Ovakve kompanije prema statistici imaju lojalnije zaposlene, koji se duže zadržavaju u istoj firmi.
Prema istraživanju Galupa, 60 procenata milenijalaca otvoreno je za nove mogućnosti zaposlenja, dok se samo 29 procenata njih izjasnilo da se osećaju zadovoljno angažmanom na trenutnom poslu.
Studije Queens School of Business i organizacije Galup pokazuju da ovaj nedostatak empatijske povezanosti zaposlenih sa firmama u kojima rade može rezultirati povećanom broju izostanaka s posla i nižom produktivnošću.
Centar za kreativno liderstvo izveštava nas podacima koji takođe zagovaraju važnost empatije u poslovanju. Analiza 6.731 menadžera u 38 zemalja pokazala je da se empatija pozitivno odnosi na poslove rezultate. Konkretno, menadžeri koji su pokazali empatiju dobili su veće ocene rada svojih supervizora nego menadžeri koji nisu iskazali ove veštine.
Važno je da je studija naglasila i to da se ova sposobnost može naučiti. Proaktivni treninzi sa segmentima poput podučavanja aktivnog slušanja i tehnike negovanja saosećanja, utiču na povćanje empatije u poslovanju mnogih firmi, te su zanimljiva opcija za tim bilding aktivnosti.
Iako se obično smatra da je ova sposobnost na nivou pojedinca, ljudi koji imaju razvijene meke veštine shvataju da empatija može biti masovni fenomen koji donosi korenite društvene promene.
Razumevanje moći društvenih mreža može doprineti širenju empatije u svrhe kreiranja pozitivnih masovnih akcija, a izuzetna korist od društvenih mreža nastaće kada korisnici budu spremni da ovim putem ne prenose samo informacije, već i empatsku povezanost.
Ukoliko ste zaintresovani da usavršite saosećanje i empatiju kao jednu od vodećih liderskih sposobnosti, krenite od praktičnih koraka koje smo vam pripremili kroz Ultimativni vodič – empatija za menadžere koji možete besplatno preuzeti ovde.
