Burnout ili sagorevanje je termin koji je prvi put upotrebio Herbert Frojdenberger 1974. godine i odnosi se na vrstu psihološkog stresa na poslu uslovljenu dugoročnom iscrpljenošću, frustracijom, kao i nedostatkom motivacije i entuzijazma.
Sindrom sagorevanja manifestuje se kroz emocionalne, psihičke i fizičke teškoće koje ometaju obavljanje poslovnih zadataka, ali i svakodnevno funkcionisanje osobe. Burnout se dugo smatrao ličnim problemom, pa su mnoge kompanije odlučile da ga ignorišu. Danas je jasno da ovaj problem nije uslovljen pojedincem već organizacijom, kao i da značajno ugrožava produktivnost dovodeći do značajnih finansijskih gubitaka.
Prema podacima Američkog udruženja psihologa, kompanije bez sistema za podršku svojih zaposlenih imaju manju produktivnost, veći promet radnika i više troškove zdravstvene zaštite za čak 50%. Pored toga, studija objavljena na Harvard Business Review pokazuje da stres na radnom mestu košta američku ekonomiju oko 500 milijardi dolara i 550 miliona izgubljenih radnih dana svake godine.
Ovo je bio dovoljan razlog da Svetska zdravstvena organizacija zvanično prizna burnout kao problem modernog društva. Dok je odgovornost za njegovo “lečenje” prebačena sa pojedinca na rukovodeće u kompanijama, od čije strategije za smanjenje stresa na radnom mestu umnogome zavisi uspeh savremenog biznisa.
Uzroci burnout-a
Na osnovu rezultata istraživanja koje je obuhvatilo 7500 zaposlenih, Kristina Maslak (Cristina Maslach), socijalni psiholog i profesor emeritus psihologije na Kalifornijskom univerzitetu navodi sledećih pet uzroka sagorevanja:
- osećaj nepravde na poslu
- nedovoljno jasna radna uloga
- neadekvatna komunikacija i nedostatak podrške menadžera
- nerazuman vremenski rok za izvršenje zadataka
- preveliki obim posla
Vidimo da se nijedan od ovih faktora ne krije u određenoj ličnosti, već leže u samoj organizacionoj strukturi kompanije. Prema tome, preventivnim delovanjem menadžera ili poslodavaca moguće je sprečiti probleme sagorevanja i smanjene produktivnosti kod zaposlenih.
Šta je zajedničko kompanijama koje imaju visok stepen burnout-a
U knjizi “Vreme, talenat i energija: prevaziđite organizacione prepreke i oslobodite proizvodnu snagu svog tima” (“Time, Talent, Energy: Overcome Organizational Drag and Unleash Your Team s Productive Power”) ističu se tri zajednička faktora kompanija koje imaju visok stepen burnout-a:
- Prekomeran timski rad
- Neefikasno upravljanje vremenom
- Preterano opterećenje najiskusnijih zaposlenih
Ako ste mislili da timskog rada nikad nije mnogo, pogrešili ste. Prekomerna saradnja koja se manifestuje beskonačnim brojem sastanaka i razmenjenih poruka sa kolegama na zajedničkim projektima može uzrokovati sagorevanje. Prema autorima knjige (Michael C. Mankins i Eric Garton), zaposleni preko 80% svog vremena provode na sastancima, telefonu i u odgovaranju na mejlove, zbog čega imaju problem da završe očekivani posao. Ovo dovodi u pitanje produktivnost velikog broja sastanaka koji se često realizuju samo da bi se ispoštovala korporativna kultura.
Problem koji je povezan sa prethodnim je neefikasno upravljanje vremenom. Od zaposlenih se očekuje da završe veliki broj radnih zadataka i da ispoštuju rokove, koji često nisu racionalno postavljeni. Postavljeni rokovi uglavnom ne uvažavaju nepredviđene radne obaveze, sastanke i komunikaciju putem elektronskih kanala koja oduzima veliki deo radnog vremena. Zbog pomenutog problema, zaposleni rade prekovremeno, što dugoročno izaziva sagorevanje.
Oni koji imaju najviše znanja i iskustva, često pored svojih odgovornosti i sastanaka, dobijaju kao zadatak i obuke novih radnika. Međutim, umesto da njihova ekspertiza bude iskorišćena, istraživanja pokazuju da veći broj radnih sati i odgovornosti dovodi do “istrošenosti”, smanjenja produktivnosti i kvaliteta obavljenog posla.
Kako sprečiti burnout
Ukoliko ste u svojoj kompaniji primetili neke od potencijalnih uzroka burnout-a o koje smo naveli, trebalo bi da znate da primenom odgovarajućih organizacionih mera možete sprečiti ovaj problem.
Posmatrajte svoje zaposlene
Prvi korak u sprečavanju burnout-a je da otkrijete šta to čini vaše zaposlene nesrećnim, “istrošenim” i nezadovoljnim. Posmatranjem i razgovorom možete saznati mnogo o tome šta treba da promenite u radnom okruženju da biste oslobodili kreativnost svog tima. Ovo će vam pomoći u kreiranju novih korporativnih normi koje će povećati zadovoljstvo i produktivnost.
Redukujte procese i prakse koje dovode do sagorevanja
Mnogi procesi koje primenjujete da biste “olakšali” zaposlenima zapravo su bespotrebna procedura koja uzrokuje sagorevanje. Na primer, rukovodstvo Dropbox-a je testiralo da li zaista postoji potreba za svakodnevnim sastancima. Oni su eliminisali sve sastanke tima koji se ponavljaju tokom dve nedelje, a na osnovu toga su napravili raspored samo onih koji su se pokazali kao zaista neophodni. Kao rezultat toga, Dropbox je u roku od dve godine utrostručio broj zaposlenih, a sastanci su bili ređi, kraći i produktivniji.
Pored smanjenja sastanaka, primena agilnih principa rada znatno predupređuje sagorevanje jer olakšava rad na zajedničkim projektima. Svaki član tima ima prostor za postizanje individualnih rezultata i ličnu odgovornost. Ovakav način rada je važan za motivaciju, osećaj ličnog uspeha i redukovanje nepravde na radnom mestu. Takođe, agilni princip značajno smanjuje preopterećenost najiskusnijih zaposlenih i omogućava svim članovima tima da rade samostalno i timski fokusirajući se na prioritete.
Obezbedite bolje upravljanje vremenom
Jedan od načina da smanjite preopterećenost zaposlenih je adekvatan menadžment upravljanja vremenom. To znači da zajedno sa timom postavite realna očekivanja i da ih uskladite sa vremenom neophodnim za njihovo ostvarenje. Svakom zaposlenom treba da pružite pomoć u pravljenju vlastitih rasporeda, tako da im date osećaj autonomije i kontrole vlastitog vremena.
Savet: Ostvarite balans između motivacionih i higijenskih faktora
Preduslov zadovoljstva na radnom mestu je prijatna i podsticajna atmosfera. Vešto organizovanje posla i stvaranje prijateljske radne klime, sa pravom na grešku i pitanje znatno će smanjiti stres na poslu.
Pri kreiranju strategije koja brine o zadovoljstvu zaposlenih, menadžeri mogu poći od Herzbergove Motivacione-Higijenske teorije. Suština ove teorije je u postizanju idealnog balansa između motivacionih i higijenskih faktora. U motivacione faktore spadaju priznanja, mogućnost za napredak, uključivanje u donošenje odluka i pružanje osećaja važnosti za organizaciju. Pored toga, važni su higijenski faktori koji uključuju opšte uslove kao što su plata, administracija, politika firme, radni odnosi, status i sigurnost.
Ukoliko uzmemo u obzir ovu teoriju, sagorevanje se može sprečiti optimalnom organizacionom higijenom, motivacijom i brigom o blagostanju zaposlenih.
Zaključak
Edukacija menadžera o problemu burnouta je prvi korak u njegovom sprečavanju. Prepoznavanje potencijalnih problema, preraspodela posla i unošenje organizacionih promena značajno mogu smanjiti stres koji vaši zaposleni osećaju. Vešto upravljanje i osluškivanje potreba ljudi sa kojima radite, ključno je u postizanju veće produktivnosti, efikasnosti i zadovoljstva.
